Topljenje glečera – „(Ne) moram ja sve da znam“

Topljenje glečera i dalje je, uz požare katastrofalnih razmera, jedna od najaktualnih tema iz oblasti uitcaja klimatskih promena na Planetu. Pored razumljive zabrinutosti, naučnici izražavaju i neku vrstu gotovo jeretičke uzbuđenosti zbog činjenice da se topljenjem glečera otkrivaju slojevi leda, koji mogu pomoći da se objasnie mnoge nepoznanice iz istorije čovečanstva. Tako su npr. nakon delimičnog topljenja glečera u Peruanskim Andima otkriveni koreni čovekovog uticaja na zagađenja vazduha. Naime, slojevi leda, koje je otkrilo topljenje sadrže olovo i živu. Sva je šansa da ono potiče iz rudnika srebra u Boliviji i da se tu našlo još u vreme španske vladavine, taloženjem iz zagađenog vazduha. Dakle dva veka pre Industrijske revolucije, koja je od sada smatrana početkom kreiranja aerozagađenja od strane čoveka. Egzaltiranost jednih naučnika prati strah drugih, koji podozrevaju da topljenje može osloboditi (ili već oslobađa) davno iskorenjene bolesti, kao i niz nataloženih toksičnih materija koje zagađuju vode, što u nekom trenutku može biti pogubno za čovečanstvo i živi svet na Planeti Zemlji. U tom smislu, mnogi su naučnici danas skloni da opstanak rado pretpostave gladi za saznanjem...nekako kao onaj lopov koga je jurio policajac vičući: Stani, samo da ti nešto kažem”, a ovaj u trku odgovarao – “Neka, ne moram ja sve da znam”.

Tekst napisala: Suzana Đorđević Milošević

Profesor na studijskom programu Životna sredina i održivi razvoj na Univerzitetu Singidunum