Ne samo životinje, već i biljke, međusobno, komuniciraju. Šta više, u šumskom svetu postoji pravi internet , na kome živi vrlo dinamična društvena mreža , nalik onim poznatim ljudima u današnje vreme, samo mnogo svrsishodnija i smislenija.

Drveće sarađuje u cilju odbrane od različitih napadača i u te svrhe ne koristi samo vazduh za prenos poruka. Radije šalje svoje poruke kroz korenje, koje je umreženo sa korenjem drugih jedinki i funkcioniše nezavisno od vremena. Iznenađuje što se poruke ne šire samo hemijskim putem nego i električnim , i to brzinom od jednog centimetra u sekundi. Priznajemo da je to u poređenju s našim telom veoma sporo, ali i u životinjskom carstvu postoje vrste, na primer meduze ili crvi, kod kojih se nadražaji prenose sličnom brzinom.

Korenje drveća seže veoma daleko, u prečniku koji je dva puta širi od krošnje. Tako se ukršta sa podzemnim izdancima susednog drveća i zahvaljujući srastanju uspostavlja kontakt. To se, doduše, ne dešava uvek, jer i u šumi postoje „samotnjaci“ koji ne žele da imaju mnogo veze sa svojim kolegama. Da li takvi „namćori“ mogu da zaustave alarm time što ne učestvuju? Na sreću, ne mogu jer se tu najčešće uključuju gljive da bi se obezbedilo brzo širenje vesti.

Gljive deluju kao optički kablovi za internet. Tanke niti prodiru kroz tlo i stvaraju nezamislivo gusto tkanje. Tako jedna kašičica šumske zemlje sadrži više kilometara ovih „hifa“ . Jedna jedina gljiva se tokom vekova može raširiti na mnogo kvadratnih kilometara i na taj način premrežiti cele šume. Ona prenosi kroz svoje „vodove“ signale od jednog stabla do drugog i pomaže im da raz¬mene poruke o insektima, suši i drugim opasnostima. U novije vreme, čak, i nauka pominje Wood-Wide-Web u našim šumama.

Filmski fanovi mogu pogledati još jednom blokbaster „Avatar“ Džejmsa Kamerona iz 2009. godine, u kome su svi organizmi na Šumskom mesecu međusobno povezani. Oni mogu da komuniciraju i zajednički upravljaju resursima, zahvaljujući određenom tipu elektrohemijske komunikacije između korenja drveća. U stvarnom svetu šume, ova filmska fikcija i nije tako daleko od istine. Priroda je, dakle, spoznala moći komunikacije i tajnih kanala prenosa podataka mnogo pre nas.

Tekst napisala:

Jelena Milovanović,

profesor na studijskom programu Životna sredina i održivi razvoj na Univerzitetu Singidunum