Koliki je naš dug planeti?

Sve brža potrošnja prirodnih resursa uslovila je uspostavljanje kvantitativnih mera kako bi se na održiv način moglo upravljati resursima i globalnom ekonomijom. Uvođenjem ekološkog kalendara, moguće je odrediti Dan ekološkog duga (eng. Earth Overshoot Day), odnosno skrenuti pažnju na datum kada ljudska potrošnja prirodnih resursa prevazilazi biološke kapacitete planete Zemlje da te iste resurse regeneriše u toj godini.

Jedan od merljivih indikatora prekoračenja je ekološki otisak. On predstavlja odraz ljudske potrebe za obnovljivim resursima i biokapaciteta ekosistema izražen u globalnim hektarima (gha). Posmatrano kroz potrošnju određenih resursa ekološki otisak se može iskazati kroz pojedine parametre poput otiska ugljenika, šumskog otiska, otiska vode i ribarstva, kao i otiska useva i pašnjaka. Do problema dolazi, kada u kratkom vremenskom periodu obim korišćenja obnovljivih resursa bude veći od biokapaciteta samih ekosistema, odnosno dolazi do ekološkog prekoračenja.

Upravo pomoću ekološkog otiska mogu se dobitit važni podaci o našem odnosu prema životnoj sredini. Još 70-ih godina XX veka čovečanstvo je prekoračilo granicu na kojoj je globalni ekološki otisak bio izjednačen sa biokapacitetom Zemlje. Poslednjih nekoliko decenija čovečanstvo je ulazilo u ,,dug” planeti najvećom brzinom od kada se meri ekološko prekoračenje. U 2023. godini svetski dan ekološkog duga bio je datum 02. avgust, što znači sa smo obnovljive resurse koje je trebalo trošiti do 31. decembra, već potrošili 02. avgusta. Dakle, intenzitet korišćenja resursa odgovara biokapacitetu 1,7 planete Zemlje iako imamo samo jednu planetu. Na primer, stanovnici SAD troše 5,1 puta brže obnovljivih resursa od globalnog proseka. Takođe, godišnja potražnja stanovnika Japana prema prirodnim resursima je 7,8 puta je veća od nacionalnog biokapaciteta. Kada govorimo o Republici Srbiji, trenutno trošimo 1,82 puta više resursa nego što ih naši biokapaciteti mogu nadoknaditi. Zaniljiv je podatak da se u periodu karantina za vreme panedmije COVID-19, ekološko prekoračenje desilo 22. avgusta 2020. godine, odnosno tri nedelje kasnije nego 2019. godine. Ovo pomeranje ukazuje da je potrošnja resursa smanjena za 9,3% u odnosu na prethodnu godinu, a emisija CO2 redukovana za 14.5%, što se nije desilo poslednjih 50 godina. Osnovni razlog tome je opadanje privrednih delatnosti, intenziteta saobraćaja, turističkih putovanja i svih ostalih aktivnosti sa velikom stopom ekološkog otiska, koje su bile redukovane usled pandemije.

Link za sliku: https://overshoot.footprintnetwork.org/content/uploads/2023/05/2023_Past_EOD_en_sm.jpg

Kako bi smanjili naš dug planeti moramo upaliti ,,zelene” lampice i praktikovati neka ekološka rešenja u svakodnevnom životu, kako bi dali primer budućim generacijama i omogućili dovoljno resursa i što kvalitetniji život na planeti.

Tekst napisala: Maja Vujčić Trkulja

Profesor na studijskom programu Životna sredina i održivi razvoj na Univerzitetu Singidunum