11. Jula na Međunarodni dan populacija obično se prisećamo niza ugroženih vrsta i njihovih populacija koje su drastično smanjuju zbog negativnog uticaja ljudi na njihova staništa i njih same. U svetlu aktuelnih zbivanja međutim, danas je možda najadekvatnije govoriti o ljudskoj populaciji. Zašto je ona postala toliko ranjiva?

Kada smo na desetine godina unazad pokušavali da stanemo u kraj besnilu, kao izuzetno opasnoj zoonozi, nismo ni slutili da će lekcije iz ove borbe, pomoći da shvatimo neke buduće izazove. Naime, uvođenjem oralne vakcine, besnilo je suzbijeno i u divljini (prethodno je vakcinacija već uvedena za domaće životinje). Tako je šansa za prenošenje ove bolesti na čoveka minimalizovana.

Besnilo je međutim imalo ulogu regulatora brojnosti predatora u prirodi, pa je njegovim isključivanjem broj nekih vrsta (lisica, i šakala npr.) drastično porastao ugrozivši opstanak drugih vrsta u njihovom lancu ishrane. U pregustoj populaciji predatora, neke se nove bolesti lako šire, jer su kontakti jedinki daleko češći. Neke će od njih, možda već sutra, biti pogubne i za čoveka. Problem prenamnoženih lisica rešavaju lovci odstrelom, a kako rešiti opasnosti koje proističu iz gomilanja ljudi po gradovima?

Ima li šanse da se ne održavamo nametnutu "socijalnu", već fizičku distancu tako što ćemo naše urbane populacije razrediti, raselivši se ponovo u sela. Možemo li da tako sprečimo pojave bolesti, ili će ulogu razređivanja preuzeti epidemije i oružani sukobi velikih razmera. Savremena tehnika i tehnologija, posebno u oblasti komunikacija, omogućava čevečanstvu da živi kvalitetnije i bezbednije. To je međutim moguće samo ukoliko se odgovarajuća znanja u ovoj oblasti udruže sa znanjima iz oblasti održivog razvoja, a svet specijalnosti unapredi integracijom znanja u svet univerzalnosti.

Marko Petrović je diplomirao informatiku na Univerzitetu Singidunum i već je radio za niz međunarodnih kompanija u Beogradu i u Holandiji. Online rad je u njegovoj struci je uobičajen, ali da li mora da radi u nekom Novobeogradskom soliteru ili uz odgovarajuću podrškom stanovanju mladih i odgovarajuću komunikacionu infrastrukturu, njegov život i život njegovih potomaka može biti kvalitetniji u nekom selu na Staroj planini? Naravno da može, i više od toga, jer njegova znanja uz iskustva iz tamošnjeg života , mogu poslužiti da još mladih ljudi, stručnjaka u drugim strukama dobiju šansu za ostvarenje bogatijeg i zdravstveno bezbednijeg života, daleko od velikih urbanih aglomeracija

Marko Petrović na Slavinjskom grlu na Staroj planini

Tekst napisala: Suzana Đorđević Milošević

profesor na studijskom programu Životna sredina i održivi razvoj na Univerzitetu Singidunum